Iteracije

Ciljna struktura zgrade: 32 stana, ~1.800 m² neto, sa težištem na porodične stanove (2.5S i 3.0S). Ovo je osnova za glavni brif (APT-01) i polazište za raspored po spratovima koji sledi. Brojke su preporuka — raspored po spratovima i konačna geometrija su na arhitekti.

Miks po tipu

Raspored po spratovima

Varijanta 6 u potpunosti uklanja lokal (komercijalni prostor) u prizemlju koji je Varijanta 5 zadržala prema ulici. Ta površina se vraća stanovanju i stanarskom prizemlju.

Ovo je glavna promena koja definiše N6 u odnosu na ostale varijante i rešava otvoreno programsko pitanje iz glavnog brifa (BLD-01): zgrada je isključivo stambena.

Može li se zelenilo koje mora biti u direktnom kontaktu sa tlom smanjiti sa 14% na 10%, kako bi podzemna garaža mogla da se prostre ispod većeg dela parcele? Želimo da razumemo šta propisi (urbanistički uslovi) ovde zaista zahtevaju.

Namera nije manje zelenila ukupno — već da se deo prebaci na ploču garaže. Zelenilo zasađeno iznad garažne ploče, zajedno sa baštama po obodu, nadoknadilo bi razliku (vidi DN-17 i DN-18). Molimo vas da nam kažete može li zelenilo na ploči da se računa u obavezno ozelenjenje i koliki može biti minimum za kontakt sa tlom.

U V5 privatna dvorišta u prizemlju favorizuju južnu stranu. U N6 želimo da svaki stan u prizemlju ima svoje malo privatno dvorište — uključujući i stanove okrenute ka severu.

To će zahtevati rad na ukupnoj geometriji: povećati odstojanje od severne granice parcele do zgrade na 5 m, čineći zgradu dužom u pravcu zapad–istok — način da se severnim stanovima obezbedi dovoljno prostora. Dodatno, spremni smo da za to žrtvujemo deo površine dvorišta na jugu — južna dvorišta mogla bi da se smanje sa oko 25 m² na oko 20 m² (ili nešto manje), kako bi severna dvorišta uopšte postala moguća.

Za ugaone stanove u prizemlju razmotriti da privatno dvorište ima oblik slova „Г“ (L). To bi ih učinilo najprestižnijim stanovima — sa patiom otvorenim ka dve strane sveta.

Pomeriti samu zgradu malo ka istoku („desno“ na našim skicama). Time se povećava zajednički prostor za opšte korišćenje pored ulaza i garažne rampe i poboljšava svakodnevni doživljaj za sve stanare koji kroz njega prolaze.

Na zapadnoj strani smanjiti površinu pod betonom i popločanjem. Umesto jedne neprekidne tvrde površine, zonirati ovaj zajednički prostor:

• dečja zona sa ekološkom podlogom od drvene sečke i zona za najmlađe sa peskom;
• tiha zona za opuštanje sa viseće mrežama (ležaljkama) uz južnu granicu, u hladu drveća;
• zona za druženje sa klupama ili stolovima za roštilj.

Staze treba da imaju šljunčanu podlogu i nelinearnu geometriju. Sve između i oko staza je prirodno zelenilo i trava.

Duž južne, istočne i severne strane — privatne zone stanova u prizemlju — ostaviti teren zelen. Predvideti trotoarsku traku (otmostku) uz zid i kišnu kanalizaciju za prihvat kišnice. Na terasama nasuti šljunkom manje površine za postavljanje baštenskog nameštaja. Sve ostalo je slobodna zelena površina: bašta u kojoj vlasnici stanova mogu da sade svoje cveće i žbunje, ostavljena da je svako domaćinstvo uredi po svom. Manji deo može biti popločan, ali veći deo ove zone treba da ostane zelen.

Gde premestiti kontejnere za otpad, tako da prozori stanova ne gledaju na njih? Želeli bismo da kontejneri budu van pogleda iz stanova.

Mogu li se stanarske ostave (kladovke) izmestiti sa podzemne etaže i umesto toga smestiti na stambene spratove? O tome odlučuje nekoliko pitanja:

1. Gubimo li korisnu površinu premeštanjem, i kako se površina ostava obračunava — menja li lokacija (podzemlje naspram sprata) način merenja?
2. Kako lokacija utiče na cenu?
3. Ako se ostave presele na spratove, oslobađa li to dovoljno prostora dole da stane više parking mesta?

Ako ostave ostaju u garaži, želeli bismo ekonomsko poređenje dva rasporeda:

1. Raspored koji je predložio arhitekta.
2. Ostave po obodu — pri čemu jedan zid svake ostave čini konstruktivni zid zgrade — plus centralno „ostrvo“ ostava postavljenih leđa uz leđa, tako da se dobija kružni hodnik oko ostrva sa ostavama duž spoljnih zidova.

Koji raspored troši manje materijala i racionalnije koristi prostor?

Ako se ostave presele na spratove i oslobode garažnu ploču, koji raspored automobila smešta najviše vozila na datu površinu — na primer, riblja kost (jelkica) automobila kroz centar sa preostalim vozilima duž oboda, uz kružno kretanje? Molimo za predlog prostorno najefikasnije šeme.

U V5 je put iz garaže u zgradu poseban hodnik. Želimo da izbegnemo trošenje garažne površine na hodnike koji ništa drugo ne rade. Sprovesti put iz garaže do lifta kroz protivpožarni tambur — i neka taj isti tambur ujedno omogući pristup ostavama i tehničkim prostorijama, tako da jedan zaštićeni prostor obavlja više funkcija.

Da li nam je potrebno stepenište koje iz garaže vodi direktno napolje na ulicu (kao požarni izlaz), ili stepenišna veza iz garaže može da opslužuje samo stambene spratove?

Da li je izvodljivo napraviti garažnu rampu jednotračnom i regulisati je reverzibilnim semaforom (jedan smer u datom trenutku)? Time bi rampa mogla da bude uža i da se više površine vrati parkingu ili ozelenjenju.

U kojim slučajevima propisi zahtevaju dva odvojena ulaza u garažu i može li se projekat organizovati tako da drugi ne bude potreban? Radije bismo jedan ulaz ako je dozvoljen za naš broj vozila i raspored.

Ako garaža već ima vezu sa stambenim spratovima liftom i stepeništem, da li je pešački trotoar uz kolsku rampu i dalje potreban? Ako niko ne mora peške da se penje ili spušta rampom, radije ga ne bismo gradili.

Natkriti garažnu rampu i ulaz pločom — krovom ili betonskom pločom — tako da se teren iznad može koristiti i računati u ozelenjenu površinu. Oblikovano u reljefu, ovo natkrivanje deluje kao nisko ozelenjeno brdašce, a ne kao otvorena jama; ograditi obod tako da niko ne može da padne u usek rampe ispod. Fotografija pokazuje ideju.

Kolika debljina sloja zemlje je potrebna iznad garažne ploče da bi se zasadilo zelenilo otporno na sušu i pregrevanje, sa plitkim korenom, poput žbunja? Prema našem razumevanju, od oko 80 cm zemlje sadnja biljaka sa plitkim korenom postaje izvodljiva — molimo potvrdite debljinu za koju treba projektovati. Takođe potvrditi da je ploča dimenzionisana da izdrži težinu te zemlje, zadržane vode i odraslih biljaka.

Postoje li zahtevi za ozelenjavanje osim procenta površine — na primer, za vrste biljaka? Pošto se garaža nalazi neposredno ispod, želimo da opterećenje ploče i rizik od korozije usled korenja budu mali: preferirati niže žbunje i trave umesto drveća i tanji sloj zemlje.

Pomeriti glavni ulaz u zgradu što bliže ulazu u garažu, tako da dve tačke dolaska budu jedna uz drugu, a staze koje ih opslužuju kratke i zajedničke.

Predvideti parking za bicikle izvan zgrade, a ne unutar nje. Smestiti ga na teren između ulaza u garažu i ulaza u zgradu, na podlogu od šljunka (tucanika), sa odgovarajućim držačima za bicikle. Držanjem bicikala napolju oslobađa se unutrašnja površina za stambeni prostor.

Predvideti prostoriju za dečja kolica unutar zgrade sa tehničkom slavinom (sudoperom) za pranje točkova, dečjih cipela i pasjih šapa. Radi uštede prostora, poštanske sandučiće postaviti na zid iznad mesta za kolica — svaki stanar parkira kolica ispod svog sandučeta. Ovu prostoriju smestiti na stranu zgrade ka ulazu u garažu, kako bi buka automobila koji ulaze i izlaze najmanje uticala na stanove.

Ulaz u nju postaviti pre hola sa liftom i stepeništem, tako da blato sa točkova kolica ne dospeva u lift, hodnike i stanove.

Odvojiti lift od stanova stepenišnim krakom, koristeći stepenište kao akustičnu barijeru, tako da se buka lifta ne prenosi u stambene prostore.

Lift treba da bude teretno-putnički — nosivosti od 1000 kg, sa kabinom širine oko 900–1000 mm — tako da prima dečja kolica, nameštaj i nosila hitne pomoći.

Pošto stanovi u prizemlju imaju sopstvene privatne patije i bašte, oni su premijum segment — zato u prizemlje smestiti samo stanove od 60 m² i veće. Nema malih stanova na ovom nivou.

U V5 je sprat iznad prizemlja veći od njega i prepušta se preko njega, natkrivajući terasu ispod (zaklanjao je terasu lokala). U N6 prizemlje ne treba da bude manje od spratova iznad. Odatle spratovi iznad mogu da se povlače ka unutra i formiraju terase ili lođe na spratovima 1–3, a do četvrtog sprata ploča može da se smanji još malo, zadržavajući terase na razumnoj, funkcionalnoj veličini (za diskusiju).

Spratovi 1–3 su trenutno prikazani bez balkona. Uz svaku kuhinju-dnevni boravak potreban je balkon od najmanje 4 m². Svaki balkon treba da bude dovoljno velik za manju sofu, mali sto i eventualno roštilj. Rasporediti ih tako da ujedno oblikuju fasadu (vidi DN-28).

Fasade ne smeju biti ravni zidovi u jednoj ravni. Dati zgradi pravu geometriju — ispuštene elemente, balkone i eventualno uvučene niše — tako da nikada ne deluje kao ravna, kockasta kutija. Ugaone balkone vredi iskoristiti: postavljen na uglu, balkon se otvara ka dve strane sveta i postaje funkcionalniji. Na dužoj fasadi ispuštene balkone postaviti ka centru. Referentne fotografije pokazuju nameru.