Domovi koje sadi jedna generacija, građeni da se u njima živi za onu narednu.

Zgrada ne pokušava da se nadmeće sa luksuznim projektima. Ona je nešto drugo: lepi, kvalitetno izvedeni stanovi u cenovnom rangu obične niške porodice. Nazovite to premijum ekonomijom ili pristupačnim porodičnim luksuzom — značenje je isto. Dobar dizajn i dobra gradnja jednako su važni kao i cena, i ne tretiramo ih kao dodatke.

Obaveza: svaka kasnija odluka poziva se na ovo. Ako bi neka ušteda narušila izgled zgrade ili osećaj života u njoj, tu uštedu ne pravimo.

Arhitektura je savremena — čiste linije, dobre proporcije, pravi materijali prikazani onakvi kakvi jesu. Bez klasične dekoracije, bez mediteranskog ornamenta, bez teatralnih gestova. Zgrada izgleda onako kako izgleda zbog onoga što jeste, a ne zato što smo dodali nešto da bi bila zanimljiva.

Obaveza: svaki izbor na fasadi ima razlog — funkciju ili proporciju — a ne stil radi stila samog. Kada su dva pravca podjednako moguća, pobeđuje jednostavniji.

Zgrada se ocenjuje po tome kako služi u ponedeljak ujutru, a ne po tome kako izgleda na fotografiji. Svetlost dopire do kuhinje za doručkom. Dečja kolica staju tamo gde treba da stanu. Ostava je tamo gde je ostava potrebna. Lep ulaz u kome nemate gde da odložite cipele jeste promašen ulaz.

Obaveza: osnove dobijaju istu pažnju kao i fasada. Svetlost, vazduh, odlaganje i zvučna izolacija tretiraju se jednako ozbiljno kao i spoljašnjost zgrade.

Orah u našem znaku raste tamo gde je i nikao. Ova zgrada je projektovana za Niš — za njegovu julsku vrelinu, januarski mraz, letnje sunce sa juga, za njegovu konkretnu ulicu i blok. Zgrada projektovana za „bilo gde“ nigde ne funkcioniše tako dobro kao ona projektovana za ovde.

Obaveza: južne fasade zasenjuje sama arhitektura, a ne naknadno dodate roletne. Unakrsno provetravanje moguće je u svakom stanu. Zgrada doprinosi svojoj ulici, a ne samo stoji na njoj.

Porodice su u središtu svake odluke. Dvosoban stan koji odgovara mladom paru sa detetom. Dvorište u koje roditelj može da pusti dete da uđe samo. Igralište projektovano za deset godina korišćenja, a ne za brošuru. Prostorija za bicikle, prostorija za dečja kolica, odlaganje koje porodici u rastu treba. To nisu pogodnosti — to je zgrada koja radi svoj posao.

Obaveza: svaki stan je projektovan prvenstveno za porodični život. Zajednički prostori — dvorište, igralište, ulazni hol — opremljeni su po istom standardu kao i sami stanovi.

Ono što obična porodica može da priušti nije samo učešće. Tokom dvadeset godina, računi za grejanje, održavanje i sitne popravke premašiće cenu stana. Projektovanje sa mišlju na trajnost deo je pristupačnosti — često i veći deo. Materijali i sistemi biraju se tako da lepo stare, ostanu upotrebljivi najmanje pedeset godina i ostanu u okviru mesečnog budžeta porodice.

Obaveza: projektovati za popravku, ne za zamenu. Trošak tokom veka nadjačava početni trošak. Energetski cilj biran je sa mišlju na mesečni račun porodice. Bez pomodnih materijala koji zgradu učine zastarelom za manje od decenije.